Ko je savetnik za bezbednost? Svako preduzeće koje se bavi transportom ili pakovanjem opasnog tereta mora imati savetnika.

Zamislite kamion koji prevozi kiseline, zapaljive gasove ili eksplozive. Ko sme da sedi za volanom? Intuitivno biste pretpostavili da je dovoljno biti iskusan vozač sa dugim stažom i čistim dosjeom. ADR propis (Accord Dangereux Routier) kaže drugačije — i ima veoma dobre razloge za to.

Svaki vozač koji prevozi opasnu robu mora posedovati važeći ADR sertifikat odgovarajuće klase. Postoji osnovna obuka koja pokriva sve klase opasnih materija i predstavlja minimum koji svaki ADR vozač mora proći. Međutim, određene kategorije tereta — cisterne, eksplozivi, radioaktivne materije — zahtevaju dodatne, specijalizovane module obuke koji idu iznad osnovnog nivoa. Vozač koji prevozi cisternama mora proći poseban modul jer rad sa velikim količinama tečnih opasnih materija nosi sasvim drugačije rizike od prevoza upakovanom robom.

Sertifikat se obnavlja svakih 5 godina. Vozač sa isteklim sertifikatom nema pravo da preuzme pošiljku — bez obzira na decenije iskustva ili savršen dosije. Ovo nije birokratska formalnost. To je minimum koji zakon zahteva da bi teret smeo krenuti na put. Logika iza ovog pravila je jednostavna: ADR propisi se redovno ažuriraju, nove klase materija se dodaju, procedure se menjaju, i obnova sertifikata osigurava da vozač prati ta ažuriranja.

Zašto je obuka toliko važna? Jer iskustvo vožnje ne uči vozača šta da radi kada se teret koji prevozi počne zagrevati, curiti ili hemijski reagovati sa vazduhom. Iskustvo na putu ne priprema vozača za procenu da li je curenje iz cisterne opasno odmah ili tek nakon određenog vremena, da li da ostane u vozilu ili ga napusti, da li da pozove vatrogasce ili to može pogoršati situaciju.

ADR obuka to uči. Vozač koji položi sertifikat zna koje klase opasne robe prevozi i zašto je svaka specifično opasna, kako postupati u slučaju saobraćajne nesreće, curenja ili požara, kako pravilno obeležiti vozilo i popuniti prevoznu dokumentaciju, šta su njegova zakonska prava i obaveze na putu, i kada i kako koristiti zaštitnu opremu koja mora biti u vozilu. Uči se i kako da čita pisana uputstva za vanredne situacije koja mora imati u kabini za svaku klasu tereta koji prevozi — uputstva koja mu govore konkretno šta raditi, šta ne raditi i koga pozvati.

Posebno je važno razumeti da ADR sertifikat nije generički. Vozač koji ima osnovu sertifikat za upakovanu robu ne sme automatski preuzeti cisternu sa zapaljivim tečnostima. Mora imati i odgovarajući modul za cisterne. Sistem je dizajniran tako da specifičnost obuke prati specifičnost rizika.

Svaki put kada sretnete kamion sa narandžastim tablicama i piktogramima opasnosti — iza volana je neko ko je prošao kroz tu obuku i ko nosi zakonsku odgovornost za ono što prevozi. To nije slučajnost niti stvar dobre volje. To je uslov bez kojeg vozilo sa opasnim teretom ne sme da krene. Iza svakog takvog vozača stoji i savetnik za bezbednost u transportu opasnog tereta — osoba koju svaka firma koja se bavi ovim prevozom mora imati, i čiji je zadatak upravo da osigura da vozači budu obučeni, sertifikovani i usklađeni sa propisima. Bezbedan prevoz opasne robe počinje pre nego što vozač uđe u kabinu. Nekada najmanji propust može imati najveće posledice po vozača, ostale učesnike u saobraćaju i životnu sredinu. Zato ADR postoji i zato se primenjuje u svim evropskim zemljama bez izuzetka.