Tri stuba transporta: Pošiljalac, Prevoznik, Primalac

Jedna od najčešćih zabluda u svetu logistike je da je bezbednost opasnog tereta isključivo stvar vozača i prevoznika. Kada dođe do incidenta, najlakše je pokazati prstom na kamion. Međutim, ADR propis ima znatno širi pogled na odgovornost: svaki učesnik u lancu — od onog ko pakuje i šalje, do onog ko prima — nosi jasno definisan deo pravne i etičke odgovornosti. Sistem funkcioniše samo ako svaka karika radi svoj posao.

Pošiljalac je prva i najvažnija karika u lancu. Njegova odgovornost počinje pre nego što teret uopšte napusti skladište. Mora pravilno klasifikovati i identifikovati opasnu robu — što podrazumeva poznavanje ADR klasifikacionog sistema, UN brojeva i odgovarajućih ambalažnih grupa. Mora obezbediti ispravno pakovanje i označavanje u skladu sa klasom materije, sertifikovanom ambalažom i propisanim plakatama. Mora pripremiti tačnu i potpunu prevoznu dokumentaciju sa svim obaveznim elementima: UN brojem, pravilnim nazivom, klasom, ambalažnom grupom i količinom. I mora proveriti da prevoznik koga angažuje ispunjava ADR uslove — da ima odgovarajuća vozila, opremu i sertifikovanog vozača. Ako dokumentacija nije tačna ili pakovanje nije ispravno, vozač koji je adekvatno obučen i pre svega odgovoran a isto tako svestan sa kakvim opasnostima se susreće, ima prava odbiti prevoz, ukazati na neusaglašenosti i nakon otkanjanja istih, tek onda se može pristupiti potrebnim radnjama i prevozu, do odredišta.

Ukoliko prevoznik, odnosno vozač, ne uoči i ne ukaže na neusaglašenosti, on automatski preuzima deo odgovornosti koja je izvorno bila na pošiljaocu. Upravo zbog toga prevoznik mora angažovati vozača sa važećim ADR sertifikatom odgovarajuće klase — ne samo bilo kojim sertifikatom, već onim koji odgovara konkretnom teretu koji se prevozi. U tome mu pomaže savetnik za bezbednost u transportu opasnog tereta, čije imenovanje ADR propis obavezuje za svaku firmu koja se bavi prevozom, utovarem ili pakovanjem opasne robe. Prevoznik mora osigurati da je vozilo ispravno, tehnički opremljeno u skladu sa ADR zahtevima i propisno obeleženo narandžastim tablama i listicama opasnosti. Pre preuzimanja tereta obavezan je da proveri dokumentaciju koju je pripremio pošiljalac i odbije preuzimanje ako nešto nije u redu. Mora obezbediti i pisana uputstva za postupanje u vanrednim situacijama za svaku klasu tereta — dokument koji mora biti u kabini vozača tokom celog prevoza.

Primalac je karika koja se najčešće zanemaruje, a ADR joj posvećuje posebnu pažnju. Primalac mora preuzeti teret u dogovorenom roku. Ovo nije samo logistička obaveza — ima direktan uticaj na bezbednost. Ako primalac odbija ili odlaže preuzimanje, opasna roba ostaje na vozilu duže nego što je planirano, u uslovima koji možda nisu optimalni za taj konkretan teret. Pored blagovremenog preuzimanja, primalac je obavezan da pregleda pošiljku pri preuzimanju, odmah prijavi svako oštećenje ili nepravilnost nadležnima i pošiljaocu i pravilno istovar i zbrine ambalažu prema propisima koji važe za tu klasu materije.

Tri stuba transporta — pošiljalac, prevoznik i primalac — zajedno čine sistem koji ili funkcioniše u celini ili ne funkcioniše uopšte. Kada svaki od ova tri učesnika uradi svoj deo onako kako ADR propisuje — teret stiže na odredište bezbedno i bez incidenta. Kada neko preskoči korak, odgovornost za incident može pasti upravo na tu kariku. Bezbednost opasnog tereta nije odgovornost jedne osobe ili jedne firme. To je zajednički sistem — i kao svaki sistem, onoliko je jak koliko je jaka njegova najslabija karika.