Ambalažne grupe I, II i III

Zašto ista hemikalija u jednoj firmi putuje u čeličnom buradetu sa ojačanim poklopcem i dvostrukim zaptivanjem, a u drugoj u standardnoj plastičnoj kanti? Nije reč o navici, uštedini ni o tome koliko je neka firma ozbiljna prema poslu. To je propis — i svako odstupanje od njega je ne samo prekršaj, već direktna pretnja bezbednosti svih koji se nađu u blizini tog tereta.

Ambalažne grupe I, II i III su osnova sistema koji ADR koristi da svakoj opasnoj materiji dodeli odgovarajući nivo zaštite pri transportu. ADR svaku opasnu materiju svrstava u jednu od ove tri grupe prema stepenu opasnosti koji ta materija nosi. Klasifikacija se zasniva na fizičkim i hemijskim svojstvima materije — toksičnosti, zapaljivosti, reaktivnosti, korozivnosti. Za svaku grupu ADR propisuje minimalne zahteve za ambalažu u kojoj sme biti prevožena, a ambalaža mora biti ispitana i sertifikovana prema UN standardima pre nego što se uopšte može koristiti za transport opasne robe.

Ambalažna grupa I obuhvata najopasnije materije — one koje brzo i ozbiljno ugrožavaju zdravlje ili nose visok rizik od požara i eksplozije čak i u malim količinama. Za njih važe najstroži zahtevi: višeslojna, ojačana, sertifikovana ambalaža koja mora proći ispitivanja pada sa propisane visine, ispitivanja pritiska i testa kompatibilnosti sa materijom koja se pakuje. Na sertifikovanoj ambalaži ove kategorije nalazi se oznaka X, što znači da ta ambalaža sme primiti robu sve tri ambalažne grupe. Primeri materija iz Grupe I su određeni cijanidi, neke koncentrovane kiseline i određeni pesticidi visoke toksičnosti.

Ambalažna grupa II pokriva materije srednje opasnosti koje zahtevaju solidnu zaštitu, nešto manje strogu od Grupe I, ali daleko od onoga što bismo nazvali standardnom industrijskom ambalažom. Ovo je najčešća grupa u svakodnevnom industrijskom i komercijalnom transportu. Oznaka Y na ambalaži znači da sme primiti robu Grupe II i III, ali nikako i Grupe I. Tipični primeri su benzin, natrijum-hidroksid i mnogi industrijski rastvarači koji se svakodnevno prevoze u velikim količinama.

Ambalažna grupa III obuhvata materije sa nižim, ali i dalje jasno regulisanim rizikom. Standardna industrijska ambalaža je prihvatljiva — ali mora biti ADR sertifikovana i označena oznakom Z. Ta oznaka znači da ambalaža sme primiti isključivo robu Grupe III — ništa iznad toga. Dizel gorivo, razblažene baze i određeni alkoholi tipični su predstavnici ove grupe.

Sistem oznaka X, Y i Z nije samo administrativna klasifikacija — on definiše kompatibilnost između ambalaže i tereta i štiti od grešaka koje bi se inače mogle desiti usled neznanja ili nepažnje. Ambalaža označena sa Y fizički može izgledati čvrsto i pouzdano, ali nije prošla ispitivanja koja su neophodna za materije Grupe I. Ako se u nju upakuje materija višeg stepena opasnosti i dođe do incidenta — ambalaža popušta tamo gde sertifikovana ne bi.

Odgovornost za ispravan izbor ambalaže leži na pošiljaocu. Ako materija Grupe I bude upakovana u ambalažu označenu sa Z i dođe do curenja, požara ili kontaminacije — pravna i finansijska odgovornost pada direktno na osobu koja je potpisala da je pakovanje ispravno i prikladno. Ambalaža je prva i poslednja fizička barijera između opasne materije i svega oko nje —života I zdravlja rukovaoca, vozača, puta, okoline, vodotokova, kao I imovine. Teret koji je pravilno upakovan može preživeti i ozbiljnu saobraćajnu nesreću bez incidenta. Teret koji nije — ne mora ni do prve rampe.